ИСТОРИЈА ДАНА
Према Олегу Логинову
9. октобра
УБИСТВО АЛЕКСАНДРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА
(THE MURDER OF ALEXANDER I KARAGEORGIEVICH)
Александар И Карађорђевић је краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921-1929), краљ Југославије (1929-1934).
Александар је младост провео ван Србије, којом је тада владала супарничка династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу. Дошао је у Србију када је његов отац изабран за краља након мајског пуча 1903. Након што се његов старији брат Џорџ одрекао престола 1909.године, Александар је постао Престолонаследник. Постао је регент под својим оцем 24. јуна 1914.године и тако је био врховни командант српске војске у Првом светском рату.
После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент Новог Краљевства и краљ 1921.године након очеве смрти. Водио је аутократску земљу у којој су били присутни социјални и национални контрасти.
Александар Карагеоргијевич као Алумнус Пајеског корпуса био је савршено упознат са руском културом и свесно ју је подржавао након револуције 1917.године, постајући покровитељ руске беле емиграције. Издвојио је пензије и посебне бенефиције за Ивана Буњина, Константина Балмонта, Дмитрија Мережковског и Зинаиду хипија, иако нису живели у Југославији. Из поштовања према руској култури сматрао се обавезним да финансијски подржи руску професуру, иако су научници предавали на два или три места и живели врло скромно.
Александар И Карађорђевић покушао је да успостави мир и ред у Југославији, па је у јануару 1929. успоставио војну диктатуру засновану на принципима корпоративизма и српског национализма. Распустио је парламент и забранио активности свих партија заснованих на верским, регионалним или етничким принципима. Као резултат тога, хрватски националисти су побегли у Италију и Мађарску, где су формирали «побуњеничку Хрватску револуционарну организацију» (укратко «усташе», тј.побуњеници). А Македонски националисти побегли су у Бугарску, где су основали «унутрашњу македонску револуционарну организацију» (ВМРО).
У спољној политици Александар се фокусирао на Француску, а шеф француског Министарства спољних послова Јеан-Лоуис Бартоук залагао се за идеју одбрамбеног блока против Немачке, уз учешће Француске, Југославије и СССР-а.
ФАТАЛНА ПОСЕТА
Краљ Југославије Александар И и француски министар спољних послова Луј Барту, 9. октобра 1934]
Александар И Карађорђевић је 9.октобра 1934. године извршио фаталну посету толико вољеној Француској. На данашњи дан, његова крстарица Дубровник, коју је дочекала пратња француских минобацача и поздравила артиљеријским поздравом, ушла је у Марсеилле Харбор. Александар И, обучен у адмиралску униформу, сишао је на обалу старе луке. Овде су га дочекали француски министар спољних послова Јеан Лоуис Бартоук, Поморски министар Францоис Пиетри, генерал Георгес и још један број званичника у војним и дипломатским одељењима.
Посета краља Југославије постала је персонификација из руку лоше организоване страже. Иако су француске власти упозорене да постоје гласине о могућности атентата на југословенског монарха. Ипак, за њега је у гаражи у Марсеју за посету монарха изнајмљен неоклопљени ландо «Делеге-ДМ» у црној боји са великим прозорима и широким ногама у целој дужини кабине, од предњег до задњег крила, и преклопни врх на задњем делу кабине. Супротно безбедносним прописима у градском саобраћају, ландо прозорска стакла су изостављена и од министра и од краља. Возач аутомобила, Фуассак, возио га је минималном брзином од 4 км / х, мада је брзина у овом случају требало да буде најмање 20 км / х. уместо планиране пратње мотоциклиста или дванаест полицијских бициклиста, лимузину су пратила само два монтирана стражара-пуковник Пиоле и мајор Вигуру — харцевали на одређеној удаљености од њега.
У међувремену, гласине о предстојећем покушају атентата имале су основа. Бугарски револуционар Владо Черноземски обучио је групу од три усташе за атентат на југословенског краља Александра И Карађорђевића. Али отишао сам да убијем краља 9. октобра 1934. године, одлучивши да остали чланови групе нису психолошки спремни за такав случај.
До 16 сати и 20 минута, кортеж је већ стигао до трга берзе, када је изненада из гомиле у сусрет аутомобилу, где су били Барту и Александар, истрчао Черноземски.
Један од монтираних стражара који је јахао с десне стране краља-пуковник Пиоле-покушао је да окрене коња да му пресече пут, али она је стала на рупе. Черноземски је трчао поред коња, ускочио на траку аутомобила. Скривајући свој полуаутоматски пиштољ Маусер Ц96. у букету цвећа, неколико пута је пуцао у Александра, два пута га ударио, једном у стомак, а други у срце. Краљ Александар је умро за неколико минута.
Патрик Никол (Pat Nicolle) «Убиство југословенског краља Александра на берзанском тргу у Марсеју у Француској»
Шофер Фуассак, уплашен пуцњевима, зауставио је лимузину и попео се на предње сувозачко седиште, почевши да вуче све снаге убицу са путничких седишта, окрећући се према Пиоли. Отпор убици покушао је да пружи генерал Георгес, који је седео пред југословенским краљем, али је злочинац четири пута пуцао у њега, а Георгес је такође пао на дно аутомобила. Схофер, погођен мецима убице, умро је готово одмах након што је притиснуо ногу на кочницу аутомобила, а Барту је тешко повређен и убрзо је преминуо.
Последњи метак починиоца ранио је полицајца Галија који је јурио према аутомобилу са десне стране са стране мостове.
Цртеж Ацхилле Белтраме (Ацхилле Белтраме). «Убиство југословенског краља Александра И у Марсеју». (1934)
За све ове догађаје требало је буквално неколико секунди, након чега је Пиоле, који је ипак успео да окрене коња, сустигао стрелца и два пута га ударио сабљом у главу. Починилац, прекривен крвљу, пао је на мост и још два пута су га повредили полицајци.
Жртве полицајаца који су отворили промискуитетну пуцњаву били су и људи у гомили: двоје људи је убијено, а још десет повређено. Неконтролисана руља кренула је према месту догађаја, буквално потапајући тешко повређеног убицу. Полицајци су га тешко одвукли до киоска преко пута берзе.
Растуће узбуђење и сумиатица након пуцњаве омогућили су фотографу Георгесу межу да савршено слободно приђе аутомобилу и сними умирућег изблиза
Владо Черноземски се показао као вешт убица. За 30-40 секунди успео је да испали десет хитаца, а најважније је да постигне свој циљ да убије краља. Али то је злочин и сам је коштао живота. Одведен тешко рањен у болницу, тамо је убрзо преминуо.
ПОСЛЕ УБИСТВА
Француска полиција је због умешаности у организацију овог терористичког напада ухапсила тројицу хрватских усташа, који су 12. фебруара 1936. године осуђени на доживотну казну, а вођа те организације-Анте Павелић-у одсуству на смрт. Али Италија није издала Павелића Француској.
1957. године декласификовани су документи који доказују да је операција ликвидације Александра И и Барту под називом «Теутонски мач» организована под вођством обавештајних агенција Трећег рајха. Службеник војног аташеа немачке амбасаде у Паризу, пуковник Ханс Спеидел, израдио је детаљан план операције и организовао Георгијевску испоруку у Марсеј. Акцију је надгледао Херман Горинг, који је на сахрану југословенског монарха послао венац са натписом: «нашем бившем херојском противнику са дубоком тугом».
Најстарији син убијеног краља Александра, Петар је у време очевог убиства имао само 11 година прекидајући студије у Енглеској, вратио се у своју домовину, али земљом је владао регент-рођак убијеног краља, Павле, који је потписао пакт са Хитлеровом Немачком и њеним савезницима.
Фоторегинг на тему «убиства геополитичка»
* Коришћени текстови са Википедије и других Интернет ресурса.
* Преведено помоћу електронског речника. Оригинални текст на руском језику и још много тога о криминалној теми могу се одабрати на почетној страници сајта — http://crimerecords.info/
